Ortopedija Dr Dren

Ortopedska hirurgija i traumatologija


+381 69 693 640
+381 11 408 1927


drdren@hotmail.com


stopalo skocni zglob


Deformiteti malih prstiju i zglobova stopala

Stopalo predstavlja veoma važan deo lokomotornog sistema, ono pruža potporu čitavom organizmu prilikom stajanja i omogućava normalno kretanje.

Savaka povreda, obolenje ili deformitet ovog dela tela samim tim onemogućavaju svakodnevni normalan život i rad.

Oboljenja se u grubo mogu podeliti u poremećaje prednjeg, srednjeg i zadnjeg dela stopala

Najčešći deformitet je čukalj odnosno halux valgus, po učestalosti odmah slede deformiteti drugih prstiju stopala izolovani ili udruženi sa prethodnim deformitetom- tkz čekićasti, maljičasti i prsti. Ovi deformiteti izazavani su različitim patološkim stanjima koja dovode do trajne savijenosti odnosno fleksije malih zglobova prstiju koji se mogu rešiti hirurškim putem, najčešće ukočenjem odnosno artrodezom ovih zglobova.

Operacija se izvodi na jednom ili više prstiju, u lokalnoj ili blok anesteziji. Pozicija dobijena operacijom se zadržava specijanim osteofiksacijonim materijalom koji se otklanja za šest nedelja, u tom periodu savetuje se hod na peti ili nošenje posebno dizajniranih ortopedskih pomagala. Pacijent istog dana napušta bolnicu. Nakon šest nedelja može se vratiti svakodnevnim aktivnostima.

Do deformiteta malih prstiju ali i izraženog bola u prednjem delu stopala dovodi i poremećena dužina metatarzalnih kostiju pri čemu njihov broj odgovara broju prstiju.

Hirurškom korekcijom dužine ovih kostiju vrši se istovremeno i korekcija dužine prstiju ali i smanjuje njihovo opterećenje i rešava problem bola u prednjem delu stopala koja se stručno naziva metatarzalgija.

Operacija se izvodi u blok anesteziji. Mogu se koristit zavrtnji koji se odstranjuhu nakon šest meseci do godinu dana ili zavrtnji od posebnih legura koji se ne moraju odstraniti i koji poseduju sertifikat da se u slučaju potrebe može sprovesti dijagnostika magnetnom rezonancom. Pacijent istog dana napušta bolnicu, savetuje se hod na zadnjem delu stopala i nošenje posebno dizajniranih ortopedskih pomagala narednih šest nedelja. Nakon tog perioda pacijent se može vratiti svakodnevnim aktivnostima.

 

Povrede i degenerativna oboljenja srednjeg dela stopala


Promene srednjeg dela stopala mogu biti posledica traume ili degenerativnih oboljenja. Svežatrauma podrazumeva adekvatnu dijagnostiku praćenu neoperativnim ili operativnim lečenjem. Povrede stopala sečesto zanemaruju ali kasnije mogu voditi ozbiljnim deformitetima praćenim hroničnim bolom koji onemogućava svakodnevne aktivnosti, zato je pravovremeno javljanje lekaru i adekvatna dijagnostika i lečenje zlatno pravilo.

Operativno lečenje podrazumeva hirurško zbrinjavanje luksacija zglobova stopala kao i preloma kostiju uz korišćenje najsavremenijih osteosintetskih materijala. Savremena hirurgija stopala takođe omogućava i trajno zbrinjavanje povreda ligamentata korišćenjem savremenih materijala koji u potpunosti mogu preuzeti funkciju oštećenih ligamenata i time sačuvati normalnu anatomiju i sprečiti kasnije degenerativne promene.

Degenerativne promene srednjeg dela stopala nastaju kao posledica prethodnih povreda ili u sklopu poremećaja skočnog zgloba.

Njihovo lečenje može u početku biti neoperativno i podrazumeva korišćenje klasičnih antiupalnih lekova koji se stručno nazivaju nesteroidni antiinflamatorni lekovi kao i nošenje ortopedske obuće sa adekvatnim anatomskim ulošcima izrađenim po otisku pacijentovog stopala.

U koliko prethodne terapijske mere ne dovedu do poboljšanja tegoba ili se one pogoršaju pristupa se hirurškom lečenju koje podrazumeva korektivne osteotomije u početnim fazama koje dovode do rasterećenja zglobova ili ukočenje tj artrodeza malih zglobova. Danas se sem ranije korišćenih zavtnja mogu koristiti pločice i zavrtnji anatomski prilagođeni svakom delu stopala koji su izrađeni od savremenih materijala i koji omogućavaju kasniju dijagnostiku magnetnom rezonancom odnosno nije potrebno njihovo odstranjivanje nakon godinu dana čime se izbegava dodatna operacija.

Operacije se vrše u blok anesteziji, pacijent napušta bolnicu istog ili narednog dana. Narednih četri do šest nedelja nosi posebno dizajnirana ortopedska pomagala ili gipsimobilizaciju, hod je dozvoljen bez oslonca na operisanu nogu uz pomoć para potpazušnih štaka.

Nakon osam do deset nedelja pacijent se vraća svakodnevnim aktivnostima.

 

Povrede i oboljenja zadnjeg dela stopala

Povrede zadnjeg dela stopala nastaju kao posledica saobrćajnog ili sportskog traumatizma koji dovodi do povrede zglobova i ligamenata ili preloma kostiju.

Lečenje može biti neoperativno uz mirovanje i adekvatnu imobilizaciju kasnije praćenu adekvatnom fizikalnom terapijom.

U slučaju da Vaš ortoped proceni da ovakav vid lečenja neće dovesti do adekvatnog oporavka pristupa se operativnom lečenju koje podrazumeva rekonstrukciju povređenih ligamenata ili osteosintezu preloma kostiju. Danas su na raspolaganju najsavremeniji materijali koji omogućavaju anatomsku rekonstrukciju pokidanih ligamenata kao i repoziciju i osteosintezu polomljenih kostiju. Legure koje se koriste u izradi savremenih anatomskih pločica i zavrtnja ne zahtevaju naknadno operativno odstranjenje i omogućavaju dijagnostiku magnetnom rezonancom.

Degenerativne promene koje zahvataju zadnji deo stopala su posledica prethodnih povreda ili hroničnih oboljenja, one dovode do promena na mekim tkivima uključujući i ligamente koje zatim dovode do formiranja tkz stečenog ravnog stopala.

Pravovremeno javljanje lekaru i adekvatna dijagnostika mogu u potpunosti isključiti ili odložiti operativno lečenje.

Jedan od najčešćh uzroka stečenog ravnog stopala je slabost zadnjeg tibijalnog mišića koja se u početnoj fazi leče neoperativno nošenjem korektivne ortopedske obuće sa anatomskim ulošcima napravljenim prema otisku pacijentovog stopala, savremeno lečenje uključuje i intenzivnu fizikalnu terapiju koja sem savremenih aparata pre svega podrazumeva svakodnevne vežbe istezanja mekotkivnih struktura stopala i potkolenice.

Primena drugih lekova zavisi od procene Vašeg ortopeda, pri čemu savremeni pristup ovom sve češćem problemu podrazumeva i lokalnu aplikaciju PRPa u samu tetivnu ovojnicu zadnjeg tibijanog mišića što u velikom broju slučajeva dovodi do obezboljenja ali i povlačenja degenaerativnih promena što se može potvrditi magnetnom rezonancom pre i posle tretmana.

U koliko prethodne mere ne dovedu do poboljšanja ili se pacijent javio u drugoj fazi bolesti pristupa se hirurškom lečenju koje se veoma pažljivo planira na osnovu snimaka dobijenih magnetnom rezonancom  i multislajsnim skenerom.

Operacija podrazumeva mekotkivne procedure kojima se vrši reparacija Spring ligamenta( vezivne strikture koja povezuje petnu i čunastu kost stopala) uz istovremeni transfer odnosno premeštanje pripoja mišića koji pregiba prste-dugi pregibač prstiju, koji se premešta na čunastu kost i omogućava održavanje unutrašnjeg svoda stopala koji je izuzetno bitan za normalan hod i stajanje.

Ove procedure same po sebi često nisu dovoljne i zahtevaju i operacije na kostima kojima se vrši korekcija deformiteta. Cilj operacije je dobijanje bezbolnog i estetski prihvatljivog stopala.

Operacija se vrši u blok ili spinalnoj anesteziji, pacijent bolnicu napušta istog ili sledećeg dana, koštane procedure zahtevaju boravak i sledećeg dana. Noga se imobiliše gips imobilizacijom. Savetuje se lokalna aplikacija PRPa kod transpozicije tetive i rekonstrukcije Spring ligamenta. Potpuni oporavak se očekije za deset do dvanaest nedelja.

U koliko se pacijent javi u trećoj fazi oboljenja kada je već došlo do propadanja zglobova, pristupa se operativnom lečenju koje podrazumeva ukočenje odnosno artrodezu zglobova.

Vaš ortoped na osnovu prethodnih snimaka procenjuje koji zglobovi su zahvaćeni i koji zglobovi moraju biti ukočeni, nekada se operacija radi samo na jednom,nekada na dva,a nekada na sva tri zgloba, tkz dupla odnosno tripl artodeza.

Anestezija kao i oporavak su nešto duži u odnosnu na prethodni stadijum bolesti i zavise od stepena promena kao i broja zahvaćenih zglobova. Adekvatna hirurška procedura u svakom slučaju nakon spovedene fizikalne terapije omogućava vraćanje svakodnevnim aktivnostima kao i bavlejnju sportom umerenog intenziteta.

 

Povrede i oboljenja skočnog zgloba

Povrede skočnog zgloba nastaju najčešće u sklopu fizičkih aktivnosti i predstavljaju jedan od najčešćih uzroka javljanju ortopedu.

U toku forsiranog pokreta u nivou skočnog zgloba dolazi do istezanja i kidanja ligamenata koji ga okružuju sa njegove spoljašnje ili unutrašnje strane. Veličina sile koja dovodi do povrede srazmerno dovodi samo do istezanja ligamenata ili do njihovog kidanja. Bol, otok i hematom nakon povrede su osnovni simptomi koji pacijenta dovode ortopedu.

Vaš ortoped nakon pregleda procenjuje koja ispitivanja još treba sprovesti- RTG, UZ ili magnetna rezonaca.

Lečenje je neoeprativno u najvećem broju slučajeva, potrebna je imobilizacija koja omogućava da poveređeni ligamenti srastu. Vid imobilizacije zavisi od stepena povrede, fiksacija elastičnim zavojem ili ortozom ili imobilizacija potkolenim gipsom u trajanju do deset dana.

Lokalna aplikacija leda, masaža, a potom adekvatna fizikalna terapija su često dovoljni.

U koliko se tegobe održavaju u zavisnosti od njihovog uzroka pristupa se artroskopiji skočnog zgloba, odstranjenju slobodnih zglobnih tela, reparaciji oštećenje hrskavice, primeni PRPa direktno u zglob.

U koliko postoji nestabilnost skočnog zgloba Vaš ortoped se na osnovu stepena nestabilnosti kao i vaših svakodnevnih zahteva uključujući i bavljenje sportom odlučuje na operativno lečenje koje podrazumeva rekonstrukciju pokidanih ligamenata korišćenjem različitih operativnih tehnika.

Operacija se izvodi u blok ili spinalnoj anesteziji, postoperativno se savetuje imobilizacija elastičnim zavojem ortozom ili gipsom u trajanju od četri do osam nedelja u zavisnosti od procedure. Potom sledi intenzivna fizikalna terapija i vraćanje normalnim životnim aktivnostima i sportu.

 

Povrede i oboljenja Ahilove tetive

Ahilova tetiva predstavlja najjaču tetivu u organizmu. Mišići koji formiraju ovu tetvu preko nje odižu stopalo od podloge a samim tim i čitavo telo prilikom hoda, te je stoga ona izložena svakodnevnom stresu. Vremenom ovaj ponavljani stres dovodi do promena na tetivi koji su u početku reverzibilne tj mogu se adekvatnom terapijom zaustaviti i izlečiti, ukoliko se stanje na vreme ne prepozna promene postaju trajne, dovode do hroničnog bola u zadnjem delu stopala uz često stvaranje kalcifikata.

U ovoj fazi postoji mogućnost kako neoperativnog tako i operativnog lečenja.

Primena adekvatnih lekova kao i fizikalna terapija često dovode do oporavka. Primena PRPa u ovoj fazi se savetuje od najvećeg broja ortopeda, ona dovodi do veoma brzog obezboljenja i veoma četo povlačenja degenerativnih promena. Ukoliko ove mere ne otklone bol pristupa se hirurškom lečenju.

Hirurgija podrazumeva hirurško odstranjenje kalcifikata čak i na samom pripoju tetive za petnu kost uz njenu istovremenu rekonstrukciju.

Često je uzrok ovim tegobama i uvećan zadnji deo pete koji se naziva zimska peta, a stručno Haglundova bolest. Ovo stanje se veoma lako može rešiti operativnim putem u blok anesteziji, operacija je kratka,pacijent brzo napušta bolnicu već nakon dva sata, a svakodnevnim aktivnostima se vraća za manje od mesec dana.

Degenertaivno izmenjena tetiva ukoliko se na vreme ne prepozna kod većeg, iznenadnog napora može da pukne. Bol se javlja najčešće kada pacijent iznenada potrči, bol se opisuje kao udar nožem ili kamenom nakon čega pacijent više ne može da podigne stopalo od podloge.

U  tom slučaju najbolje rešenje je javiti se svom ortopedu, on će Vas pregledati, sprovesti adekvatno ispitivanje i doneti odluku o daljem lečenju. Operativno lečenje je najčešće metod izbora, podrazumeva hirurško ušivanje tetive, imobilizaciju ortozom ili gipsom u trajanju od šest nedelja, intenzivnu fizikalnu terapiju i potom vraćanje svakodnevnim aktivnostima.



dr Goran Lekić, ortoped,

uža oblast hirurgija stopala i skočnog zgloba