prelom petne kosti prelom kalkaneusa

PRELOMI TALUSA prelom skočne kosti
ortopedija Dr Dren

prelom skocne kosti, prelom stopala, prelom metatarzalne kosti, prelom petne kosti


Prelomi talusa su relativno retke povrede, međutim značajne obzirom na složene relacije talusa, specifičnu arhitektoniku i vrlo vulnerabilnu vaskularizaciju. Oko 60% talusa je prekriveno artikularnom hrskavicom, talus nema muskularne insercije. Razlikuju se prelomi vrata, tela, glave, procesusa, osteohondralni i avulzioni prelomi.

Prelomi vrata talusa – nastaju snažnom dorzifleksijom, često označeni kao aviator i astragalus prelomi (u ranim danima avijacije često viđani kod avionskih nesreća kod pilota). Danas su češći u sklopu politraume u saobraćajnom traumatizmu. Hawkins klasifikacija ih deli na 4 tipa, podela utiče na izbor metode lečenja. Samo za tip I se predlaže neoperativno lečenje gips imobilizacijom do je za ostale tipove neophodna urgentna repozicija i kad okolnosti dozvole ORIF. Od komplikacija su česte nekroza kože i infekcije, nezarastanje se viđe u oko 10%, a AVN talusa u oko 30-50% kod tipa II i u oko 60 do 90% kod tipa III, posttraumastka artroza je takođe česta (skočnog 30%, subtalarnog 50%).

Prelomi tela i glave talusa – imaju dosta sličnosti sa prelomima vrata, razlika je u tome što su to uglavnom artikularni prelomi, sa bez obzira na modalitet lečenja visokom incidencom osteonekroze, i postrtraumatske artroze.

Prelomi lateralnog i medijalnog procesusa i avulzioni prelomi – obično se leče neoperativno, u retkim slučajevima nezarastanja je potrebna ekscizija fragmenata.

Osteohondralni prelomi se javljaju u oko 6—8% uganuća skočnog zgloba, na osnovu tipa ( Berndt i Harty podela) lečenj je neoperativno imobilizacijom ili operativno danas artroskopski (ekscizijom ili repozicijom i fiksacijom resorptivnim pinovima).

PRELOMI KALKANEUSA prelom petne kosti prelom pete oporavak operacija preloma kalkaneusa

Najčešći su kod radno sposobnih muškaraca i neuspešno lečeni često mogu da imaju značajne socioekonomske posledice. Kalkaneus ima kompleksnu anatomiju, u delu ciklusa hoda nosi težinu tela u dobrom delu određuje konture stopala.

Klasifikacija – dele se na ekstra i intraartikularne. Extraartikularni (prednji i medijalni procesus, tuberozitas i sustentakulum) su od manjeg značaja čine oko 25%. Intraartikularni se dodatno dele Essex-Lopresti podelom na osnovu dislokacije i danas češće Sanders podelom na osnosu CT nalaza.

Dijagnoza- kliničkim pregledom, AP i lat.rtg (određuju se Bohler uglovi) danas se kod dislociranih intraart. preloma rutinski izvodi CT.

Lečenje – Extraartikularni se leče potkolenim gipsom, 4 do 6 nedelja, izuzev kod retkih dislociranih preloma tuberozitasa gde je bolje izvesti ORIF.

Intraartikularni nedislocirani mogu da se leče neoperativno gips-om, mada su savremeni stavovi i u ovom slučaju bliži operativnom lečenju. ORIF je u većini slučajeva tretman izbora, nekad se izvodi 7 do 10 dana od inicijalne traume po povlačenju otoka ili eventualnoj regresiji buloznih promena. Obično se koristi lateralni pristup sa očuvanjem suralnog nerva, koriste se anatomske ploče za kalkaneus i zavrtnji.

 













Intrartikularni dislocirani prelom kalkaneusa i osteosinteza preloma - (snimci Dr Radoičić po odobrenju pacijenta)

Komplikacije neoperativnog lečenja su deformacija stopala, nemogućnost nošenja normalne obuće, bol u peti i skočnom zglobu, impingement i tendinitis peronealnih tetiva, degenerativne promene u smislu posttraumatske artroze se javljaju često, i kod 30% pacijenata je u kasnijem toku potrebna subtalarna fuzija. Komplikacije operativnog lečenja su usporeno zarastanje, infekcija rane, kožni defekti sa ekspozicijom osteosintetskog materijala, povreda suralnog nerva i peronealnih tetiva, kasne komplikacije su slične kao kod neoperativnog lečenja.


PRELOMI TARZALNIH I METATARZALNIH KOSTIJU

Prelomi navikularne kosti – mogu da budu prelomi tuberozitasa, tela i avulzioni prelomi. Leče se gips imobilizacijom, u retkim slučajevim dislokacije indikovana je ORIF, nekad je zbog kominucije otežana fiksacija, zbog relativne rigidnosti njihovih spojeva, fragmenti mogu da se fiksiraju za kuneiformne kosti uz napor da se izbegne fiksacija talonavikulanrog zgloba (zbog funkcionalnog značaja).

Prelomi kuboidne kosti – mogu da budu avulzioni i kompresivni. Kompresivni (nutcracker) prelomi su od značaja jer skraćuju later. svod stopala, minimalno impaktirani se leče gips imobilizacijom, za značajne kompresije indikovana je ORIF sa dodatnom osteoplastikom.

Prelomi kuneiformnih kostiju su retki, uglavnom se leče gipsom.

Prelomi metatarzalnih kostiju – većina ovih preloma može da se leči gips imobilizacijom sa ranom dozvolom oslonca. Ređe kod preloma I i V MT radi prevencije pseudoartroze (koja ukoliko se razvije u nivou prve ili pete MT kosti može da dovede do tegoba) u određenim slučajevima ORIF ima značajne prednosti.


Ortoped 

dr Radoicic D.

Prelom stopala

Prelom talusa - prelom skocne kosti

Prelom kalkaneusa - prelom petne kosti

Prelomi tarzalnih i metatarzalnih kostiju stopala

Ortopedija Dr Dren

Ortopedija i traumatologija


+381 69 693 640
+381 62 9665 011

drdren@hotmail.com

operacija preloma petne kosti