PRELOMI DIJAFIZE FEMURA Prelom butne kosti prelom femura

Prelomi femura su relatično česte povrede i neretko prisutne kod politraume. Često su prelomi otvoreni, sa visokim rizikom za pojavu masne embolije i kompromitacije respiratorne funkcije. Po definiciji prelomi dijafize su prelomi u niovu od 2,5 cm od trohanter minora do 8 cm iznad kondila.

Klasifikacija

Deskriptivno ( sredina, gornja ili donja trećina), na osnovu konfiguracije ( transverzni, kratki kosi, multifragmentarni i sl.). Koriste se i AO/OTA podele kao i Winquist i Hansen na V tipova.

Udružene povrede - do 5% ovih preloma u praćeni i ispilateralnim prelomom vrata femura, tako da su obavezni i snimci kuka. Manje od 2% je udruženo sa kondilarnim prelomima. Ispilateralne ligamentarne povrede kolena se javljaju u 17-49%  najčešće prednje ukrštene veze, lezije mesniskusa u 30-50%, tako da se preporučuje dodatna (danas MR) dijagnostika i kod svih pacijenata sa inicijalno zabeleženim hemartrosom kolena. Neurovaskularne povrede se u slučaju preloma dijafize femura iznenađuiuće retko sreću.

Lečenje

Trakcija danas ima više istorijski značaj, osim u izuzetno retkim slučajevima kad, iz objektivnih razloga, ne može da se pristupi operativnoj stabilizaciji preloma, mada je primena spoljnog fiksatora čak i kod preloma koji nisu otvoreni značajno komfornija mera stabilizacije preloma.

Unutrašnja fiksacija intramedularnim klinovima sa interlocking zavrtnjevima ili pločama i zavrtnjevima je metod izbora za ove prelome. Neophodno je poštovanje principa kompleksne operativne tehnike za intramedularnu fiksaciju i danas je bezbedna, i preporučuje se, primena ove metode i kod IIIa otvorenih preloma. Ukoliko se preduzmu sve mere asepse infekcije se javljaju u manje od 1% slučajeva. U poslednje vreme daju se velike prednosti intramedularnoj tehnici, međutim opcija fikscije DCP LCP pločama je i dalje aktuelna posebno kod preloma femura udruženih sa ipsilateralnim prelomom acetabuluma ili karlice. Radi prevencije brojnih komplikacija, najpre DVT i PE, Preporučuje se izvođenje operacije unutar 24h od povrede. Dobra repozicija i fiksacija omogućuje ranu mobilizaciju.















    

 prelom femura inicijalno lečen spoljnim fiksatorom potom izvedena intramedularna osteosinteza interlocking nail-om

Spoljna fiksacija se preporučuje kod otvorenih IIIb i IIIc preloma, koriste se različiti tipovi SSF, sa preporukom da pinovi moraju da budu ≥5mm. Pri primeni SSF moguće se kontrakture (adhezije kvadricepsa) i pin track infekcije.

Komplikacije

Masna embolija u 1-3%, infekcija do 5% kod otvorene tehnike (ploča ili klin) do 1% kod zatvorene intramedularne tehnike. Odloženo zarastanje (6 meseci) u 6 do 9%, pseudoartroze (nezarastanje) u 2%.  Duboke infekcije su značajan problem i teško se rešavaju, odstranjivanjem osteofiksacionog materijala, često ponavljanim debridement-ima, sa dugotrajnom sistemskom AB terapijom i ponekad lokalnom primenom posebnih antibiotskih preparata. Pseudoartroze takođe predstavljaju veliki izazov, uz primenu mera reosteosinteze sa osteoplastikom obično autolognim koštanim graftovima, ili primenom Ilizarov aparata.



ortoped

dr Radoicic D.

Ortopedska Ordinacija Dr Dren

Ortopedija i traumatologija


+381 69 693 640

+381 62 9665 011

+381 61 6898656

drdren@hotmail.com
drradoicic@gmail.com

prelom butne kosti spoljni fiksator

Prelom femura Prelom tela butne kosti

prelom femura klin nail